LOGISTIKA ZAHTEVA FINO PODEŠAVANJE VIJUGA ~ TRASING
trasnportni sistemi, roleri, pokretne trake,
2315
post-template-default,single,single-post,postid-2315,single-format-standard,bridge-core-1.0.5,qode-quick-links-1.0,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode-theme-ver-18.1,qode-theme-bridge,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.2,vc_responsive

LOGISTIKA ZAHTEVA FINO PODEŠAVANJE VIJUGA

Logistika je veliki izazov. To je jedna od retkih preostalih oblasti biznisa i života, kojom komanduju ljudi, a računari izvršavaju. I tako će biti još dugo.

Logistika na srpskom jeziku.

Nije Logika, nije Matematika, nije Statistika nego je Logistika. Svaka od ovih reči deluje po malo mistično.

Na srskom uz nju idu uvek neki prilozi – transportna, interna, intermodularna (ili intermodalna), skladišna, procesna, proizvodna, liberalizacija, optimizacija… i reč Logistika postaje mistično-kompleksna i nekako daleka od nas.

 

Ili na engleskom Logistics.

I na engleskom retko kada ide sama, obično je prate prilozi Solutions, Handling, Manipulation, Management, Global, Multidiscipline, Interdiscipline… dobijemo ponovo neko kompleksno i daleko značenje reči Logistcs.

 

Ja vam ne bih pričao o konkretnim primerima, rešenjima ili procesima.

Takodje ne bih reklamirao svoj biznis sa pojedinim case study koje bi vam ukazale na značaj logistike.

Imate stručnjake za logistiku u ovoj našoj zemlji pa ih pozovite za usko stručne savete.

Mogu vam savetovati 2 opšte stvari, prvo – pozovite ih što pre, i drugo – logističari će vam uvek ponuditi 2 opcije za plaćanje njihovih usluga, uvek prihvatite fiksni iznos koji traže, a nikada nemojte pristati na procenat od uštede tokom narednog vremenskog perioda – proći ćete mnogo skuplje sa tom opcijom.

 

Pogledao bih na Logistiku sa druge strane.

Ako pitamo instant univerzitete u vidu wikipedie ili googla, oni će nam reći sledeće: 17. vek… francuska vojska… snabdevanje trupa potrebnim sredstvima… bla, bla… 19. vek, američka vojska… savremena logistika se pojavila tek sredinom 20. veka… globalizacija… internacionalizacija proizvodnje i trgovine… Obične budalaštine.

Imao sam priliku da pre 10-ak godina prisustvujem predavanju na tehničkom univerzitetu u Hemnicu (nekadašnja DDR). Prva rečenica tročasovnog predavanja je bila: „logistika je veština, iskustvo i znanje da se očuvaju i procene svi relevantni elementi u prostoru i vremenu…“. Dalje kaže da to ipak nije njegova umotvorina, već je to definicija starih Grka. Dobro, onda su stari Grci izmislili logistiku, zar ne?

Ne bih se složio ni sa time, pre bih rekao da su oni prvi uvideli njen značaj i krenuli da je primenjuju organizovano.

 

LOGISTIKA – KAO NAČIN RAZMIŠLJANJA

Figura koju naše oči vide u 3 dimenzije se dobija tako što oba oka vide svoju sliku u 2 dimenzije i te informacije šalju mozgu. 2D slika koju vidi levo oko nije ista kao i 2D slika koju vidi desno oko, naravno zato što nisu na istoj poziciji. Mozak obradjuje obe 2D slike, uz hrpu dodatnih parametara, u svom softveru i tako dobijamo 3D figuru koju zaista i vidimo. Logistika u pravom smislu te reči – utvrdi – analiziraj – odluči – oslušni. Genijalno!

Dobro, kako stvari stoje – deluje da je logistika u nama, odnosno da postoji koliko i samo čovečanstvo.

 

Pogledajte klince kada pakuju knjige pred polazak za školu, bar 10-ak puta prelaze rastojanje od ranca do fioke sa knjigama, odrasla osoba bi to odradili iz jednog ili dva puta. Klinci se bar 5 puta vrate sa ulaznih vrata, te zaboravio telefon, te zaboravio komplet za likovno ili patike za fizičko, poklon za učiteljicu.

Njima još uvek nisu razvijeni centri u mozgu za logistiku. Na žalost, u osnovnoj školi nemaju predmet „logistika“ koji bi im ukazao na te stvari i naučio ih da razmišljaju. A, klinci bi „odlepili“ na logistiku, pogledajte ih samo šta rade sa telefonima, računarima i igricama! Odrasli ljudi imaju razvijene vijuge za logistiku i to onu životnu, svakodnevnu.

Ipak, logistika za biznis zahteva fino podešavanje vijuga. „Fine tuning“ već lepše zvuči, deluje kao da smo veći deo posla odradili i podesili, ostalo je samo fino podešavanje. A istina je da vam je, za fo „fino podešavanje“, potrebno nekoliko godina studiranja na (žalost) zapadu, nekoliko godina prakse i usko-stručnog usavršavanja i nekoliko desetina odrađenih projekata.

 

Zašto je logistika važna? Koliko košta 1 (slovima:jedan) minut zastoja ili lošeg rada?

To je proces, obrada podataka u vremenu i prostoru, realno ili interaktivno. To znači da, ako smo dobro „rešili“ logistiku, imamo dobitak koji se stalno dešava. Namerno tako kažem, ukoliko logistika nije dobro rešena, imamo gubitak. I to onaj stalni gubitak, najbolniji. I dok mislimo o tome i tražimo rešenje – i dalje gubimo. Stvar je veoma prosta. Ako bi sve zaposlene u jednoj komaniji naterali da se kreću ka istom cilju, sihrono, u formaciji i istom brzinom, ta kompanija bi mogla da pobedi bilo koju drugu kompaniju na svetu, na bilo kom poslu u bilo kojoj oblasti.

 

Logistika je veliki izazov. To je jedna od retkih preostalih oblasti biznisa i života kojom komanduju samo ljudi, a računari samo izvršavaju. I tako će biti još dugo. Mada ja ne bih imao problema da mi je kolega logističar – robot.

 

Na kraju, citat koji možete naći veoma često na netu: Kaže finansijski direktor generalnom direktoru: „Veliki su nam troškovi za edukaciju zaposlenih, pitam se šta ćemo raditi ako nas napuste nakon toliko ulaganja u njihovo obrazovanje. Generalni mu odgovara: „A šta ćemo raditi ako ih ne edukujemo, a oni nam ostanu u kompaniji?“

Autorski tekst objavljen u časopisu LOGISTIKA I TRANSPORT Broj 69 , strana 26 i 27
Miloša Gligorijevića, dipl. inž.

Trasing d.o.o. – Stalać

No Comments

Post A Comment